Н тесла – Никола Тесла – биография, фото, научные открытия, тайны оккультных знаний, личная жизнь

Содержание

Никола Тесла - Wikipedia

Никола Тесла
Tesla Sarony.jpg
Туулган жылы:

10 -июль 1856(1856-07-10)

Туулган жери:

Смилян айылы,Госпич, Австрия империясы(азыркы Хорватия)

Каза болгон жылы:

7 -январь 1943(1943-01-07) (86 жаш)

Каза болгон жери:

Нью-Йорк, АКШ

Өлкө:

 Австрия-Венгрия / Flag of France.svg Франция / Flag of the United States.svg АКШ

Илимий чөйрөсү:

физик, инженер-механик, инженер-электрик

Иштеген жери:

Европа, АКШ

Альма-матер:

Карлов университети

Белгилүү окуучулары:

Бернард Дж. Истлунд[1]

Белгилүү болгондугу:

ойлоп табуучу, изилдөөчү
Өзгөрүлмө ток,
асинхронндук машина, магниттик талаа,
радиобайланыш

Белгилүү болгондугу:

ойлоп табуучу, изилдөөчү
Өзгөрүлмө ток,
асинхронндук машина, магниттик талаа,
радиобайланыш

Сыйлыктары
1 даражадагы Ак Арстандын Ордени

Э. Крессиан, Дж. Скотт, Т. Эдисон сыйлыктары[2]..

Кол тамгасы

Кол тамгасы

Кол тамгасы

Никола Тесла

(серб. Никола Тесла; 1856 Теке 10, Смилян, Австрия империясы, азыркы Хорватия — 1943 Үчтүн айы 7, Нью-Йорк, АКШ) — Электротехникалар жана радиотехникалар чөйрөсүнүн физик, инженер, ойлоп табуучу. Австро-Венгрияда төрөлгөн жана өскөн, кийинки жылдары негизинен Францияда жана АКШ да иштеген. 1891 жылы АКШ жарандыгын алган.[3].

XIX аягында жана XX кылым башында элект кубатын жана магнетизм касиеттерин изилдөөдөгү илимий төңкөрүш жасаган эмгеги үчүн коомчулукка кеңири таанымал. Тесланын патенттери жана теоретикалык иштери азыркы заманбап түзмөктөрдүн өнүгүшүнө жана негизделишене башкы негиз болгон. Өзгөрмө ток, көп фазалуу система жана электрокыймылдаткычтар экинчи этаптагы өндүрүштүк төңкөрүш аталган алга жылууну жараткан.

Жана дагы ал гипотезалык эфирдин бар экендигинин тарапкери болгон: анын бир топ эксперименттери жана тажрыйбалары белгилүү, анын максатында эфир өзгөчө форма материяда тургандыгын далилдегиси келген, жана аны техникага да колдонсо болоорун изилдеген.

Н. Тесла атынан магниттик агындын (магниттик индукция) кысымдуулук өлчөм бирдиги аталган.

Көп сыйлыктарынны арасынан — Э. Крессон, Дж. Скотт, Т. Эдисон сыйылыктары бар.

Заманбап-биографтар Тесланы «XX кылымды ойлоп тапкан адам»[4] деп эсептешет жана заманбап электрдин «ыйык жактоосу»[5]. Радио жана Токтор согушун жеңгенин демонстрациялагандан кийин залкар инженер-электротехник жана ойлоп табуучу аталган.[6] Тесланын башкы иштери заманбап электротехникага жол салып берди, анын ошондогу ачылыштары иннновациялык маани болгон. АКШ да Тесла атактыгы боюнча мен деген алдыңкы ойлоп табуучу же тарых илимпозу болбосун баардыгы менен тең тайлаша алчу[7].

Башкы жылдары[оңдоо | булагын оңдоо]

Кол тамгасы Милутин Тесла, серб попу, Николанын атасы Кол тамгасы Никола Тесла төрөрлүшү тууралуу китеп (серб-славян кириллицасы) Кол тамгасы Тесла төрөлгөн үй. Азыркы учурда музей болуп турат Кол тамгасы
Австро-Венгрия картасы. Көк менен макалада эскерилген калктуу конуштар белгиленген 1883 жылы Хорватия жана Славония падышачылыгы тарабынан берилген, Никола Тесланын паспортунун биринчи бети

Тесланын үй-бүлөөсү[8]Госпич шаарынан 6км алыс, Смилян айылындагы, ошол убактагы Австрия-Венгрия империясынын курамына кирген Лика тарыхый провинциясында турушчу.[9]Атасы — Милутин Тесла (1819—1879), серб, Срем епархиясынын священниги. Энеси — Георгина (Джука) Тесла (1822—1892), священниктин кызы болгон.

28 июнь (10 июль) 1856 жылы үйбүлөөдө төртүнчү ымыркай — Никола пайда болгон.[10]. Үй-бүлөдө жалпы 5 бала болгон: үч кыз — Милка, Ангелина жана Марица жана эки уул — Никола жана анын байкеси Дане. Никола беш жашка толгондо, байкеси аттан кулап, кайтыш болгон.[11]

Никола башталгыч мектептин биринчи класын Смилянада бүткөн. 1862 жылы, Дане казе болгондон кийин, үй-бүлөнүн атасы жогорку санды алган, ошондон улам Тесланын үй-бүлөөсү Госпичке көчүп кетишкен, ал жактан башталгыч мектептин калган үч классын бүтүргөн, андан кийин, үч жылдык төмөнкү реалдуу гимназияны, ан болсо 1870 жылы бүткөн. Ошол эле жылдын күзүндө Никола Карловац шаарындагы Жогорку реалдуу училищеге тапшырган. Ал өзүнүн атасынын тууганынын эжесининин үйүндө жашаган.

1873 жылдын июль айында Н. Тесла бойго жеткендик аттестатын алган. Атасынын каршы болгонуна карабай, Никола Госпичтеги үй-бүлөөсүнүкүнө келген, ал жакта холера эпидемиясы болуп жаткан эле, ошентип дароо эле ал ооруну жуктуруп (чындыгында, калппы же чынбы так такталбаган, чын эле эле холера менен ооруганбы же башка мененби) алган. Бул жөнүндө Тесла өзү мындай деп айткан:

Мага кичине кезимден эле поптун жолу багышталган болчу. Бул перспектива менин үстүмдө кара булуттай болуп асылып алган. Жетишкендик аттестатын алып, менен кайчылаш жолдо туруп калдым. Мен атамды угушум керекпи, энемдин сүйүү мээрими менен айтылган каалоосун жокко чыгарышым керекпи же тагдырга баш ийиш керекпи? Бул ой мени азапка салдырып эзди, ошентип мен келечегимди коркунуч менен карап калдым. Мен ата энемди терең сыйлоочумун, ошентип руханий илимдер менен иштөөнү чечтим. Так ошол учурда, калктын ондон бир бөлүгүн алып кеткен, коркунучтуу холера эпидемиясы жайылды. Атамдын карама каршы болгон буйруктарына карабай, мен үйдү көздөй шашылдым, ошентип оору мени да кармап алды. Кийинчерээк холера сары суу оорусуна, өпкө жана башка ооруларга алып келди. Төшөктө тогуз ай бою, эч кыймылсыз жатып, менин болгон дараметимди алып кетти, ошондо дарыгерлер менден баш тартышты. Бул физикалык кыйноолордон гана эмес болгон, менин күчтүү жашагым келген кааломдогу эң оор тажрыйба болду. Приступдардын биринде, баары мени өлгөн калды деп ойлошкондо, бөлмөгө мени «Сени айыгып кетесиң» деген сөз менен колдогонго менин атам тез кирип келди. Азыр мен элестеткендей анын өлүк — бозомук бети, мени кайратка келдирүүчү тону, бирок ошол эле учурда анын иешенимине карама каршы келген. «Балким, — дедим мен — эгер мага инженердик ишти изилдөөгө уруксат берсең, мен айыгып кетишим мүмкүн». «Сен Европадагы эң мыкты окуу жайга тапшырасың», — деп салтанаттуу айтты, ошондо мен анын айтканын кылаарын түшүндүм. Менин жүрөгүмдөн оор жүк түштү. Бирок, жубатуу кеч келип калышы мүмкүн эле, эгерди мени бир карыган аял келип укмуштуу түрдө буурчактын сорпосу менен айыктырбаганда. Мында эч кандай күчтүү сезим же болбосо сырдуу таасир жок эле. Ооруга каршы дары, толук түрдө касиеттүү, баатырлуу, эгер арга жоктон гана болбосо, анын таасири толук тийди.

[12].

Айыккан Н. Тесланы Австрия-Венгриялык армияга үч жылдык кызматка чакырышы керек болуучу. Туугандары аны толук дени сак эмес деп, тоо арасында катып койушкан. Кайра артка ал 1875 жылдын жай айында гана келген.

Ошол эле жылы Никола Грацдагы жогорку техникалык училищеге (учурда Грацтык техникадык университет) тапшырып, электротехниканы окуй баштады.

Электротехника боюнча лекцияда, Граммдын машинасын ишин байкап отуруп, Тесла үзгүлтүксүз ток машиналарынын кемчилигин бар экени оюна келет, бирок профессор Яков Пешль анын идеясын кескин сынга алып, баардык курс алдында алмашма токтун электркыймылдаткычтарда колдонуу мүмкүн эместиги жөнүндө лекция окуп берет. Үчүнчү курста Тесла кумароюндарына берилип кетип, картага көп суммадагы акчаларды уттурат. Өзүнүнү эскерүүлөрүндө Тесла жазган, анын иштеринде «жөн гана эс алуу калоосу эмес, ошол эле учурда коюлган максаттарда да ийгиликсиздер коштоп жүрүүсүн каалаган»[13]. Уткандарын ал дайыма утулгандарга таратып берчү, ошон үчүн ал апенди атка конот. Акыр аягында ал ушунчалык этэ утулуп, анын энеси өзүнүн таанышына карызга алганга чейин барган. Ошондон улам ал карта менен ойнобой калган.

1879 жылдын 17 (29) апрелинде Николанын атасы кайтыш болду.

Гсопичте окуган реалдуу гимназияга мугалим болуп ишке кирет. Госпичтеги иш аны канааттандыру эмес. Үй-бүлөнүнү тапкан кирешеси аз болчу, Петар жана Павл Мандичтин каржы жактан жардамы менен, жаш Тесла 1880 жылы Прагага кетип, ал жактан Прага университетинен тапшырат.

Ал болгону бир гана семестр окуган, ошентип кайра иш издегенге туура келген.

Австрия-Венгрия, Германия жана Франция[оңдоо | булагын оңдоо]

1882 жылга чейин Тесла, Будапешттеги бийликтин телеграфтык компаниясында инженер-электрик болуп иштеген, ошол учурда борбордук телефондук станциянын курулушу жана телефондук линиялардын тартылышы учурунда эмгектенген. 1882 жылдын феврал айында Тесла, электркыймылдаткычындагы кубулушту кантип колдонуу жөнүндө ойлоп табат, кийин ала магниттик талаанын айлануусу аттуу аталышка ээ болот.

Телеграфтык компаниядагы жумуш Теслага алмашма токтогу электркыймылдаткычты жасоо ойлорун ишке ашырууга мүмкүнчүлүк берген жок. 1882 жылдын аягында ал Париждеги Эдисондун (

Continental Edison Company) Континенталдык компаниясына ишке кирет. Эң чоң иш болуп Страсбургдагы темиржол бекетине электрстанциясынын куруу болчу. 1883 жылдын башында компания Николаны Страсбургга, жаңы темиржол станциясынын жарыктыкты берүүчү жабдуулардын монтажында чыккан, катардагы иш маселелерин чечүүгө жиберет[14]. Бош убактысында Тесла асинхрондук электркыймылдаткычтын моделин жасоо менен иштечү, а 1883 жылы Страсбург шаарынын мэриясында кыймылдаткычтын ишин көрсөткөн.

23-жаштагы Никола Тесла

1884 жылдын жазында страсбургдун темиржол станциянын иштери бүткөн, ошентип Тесла Парижге кайтат, компаниядан 25 миң доллларданы премияны күтүү менен. Ага тиешелүү болгон премиялардын алуу боюнча аракети үзүлгөндүктөн, ал акчанын ала албасына көзү жетип, кемсингенсип жумуштан кетип калат[13].

Ойлоп табуучунун эң биринчи биографы Б. Н. Ржонсницкийдин[15] ырастоосу боюнча: «Анын эң биринчи ою Петербургга кетүүдө эле, анткени Орусияда ошол учурда электротехниканын өсүшүнө бир топ маанилүү ачылыштар жана ойлоп табуулар болгон. Павел Николаевич Яблочков, Дмитрий Александрович Лачинов, Владимир Николаевич Чиколевдин жана башкалардын аттары баардык өлкөнүн электриктерине белгилүү болчу, аларды макалалары дүйнө боюнча көп таралган журналдарында басылчу, жана албетте булар Теслага да белгилүү болчу»

[13]. Бирок акыркы ирмемде Континенталдык компаниянын бир администратору, Чарлз Бечлор (англ. Charles Batchelor), Николаны Орусиянын ордуна АКШга барууга айнытат. Бечлор, Эдисонго, өзүнүн досуна, сунушталган кат жөнөтөт:

«Орусияга мындай талантты кетирүү кечиримсиз болгон ката болмок эле. Мистер Эдисон, сиз мага өзүмдүн бир нече саат убакытымды бөлүп Орусияга эмес АКШга көндүргөнүм үчүн да ыраазы болосуз. Мен эки эң улуу адамдарды билем - бири сиз, экинчиси - бул жаш жигит.»[13].

Тесланын биографиясын жазган башка авторлордун, Тесланны Орусияга кетүү калоосу жөнүндө эч нерсе жазылган эмес, а каттын текстти акыркы сүйлөмдөн гана берилген. Биринчилерден болуп кат жөнүндө Тесланын чоң биографы Джон О’Нейл эскерет. Тексттин документалдык тастыктыгы жок. Заманбап автор, философия доктору Марк Сейфер, айтат, мындай каттын өзү болгон да эмес.

Америка[оңдоо | булагын оңдоо]

Эдисондогу жумуш[оңдоо | булагын оңдоо]
Кол тамгасы Н. Тесла Руджер Бошковичтин «Натуралдык философия теориясы…» менен ВЧ трансформаторунун катушкасынын фонунда өзүнүн Хаустон-стриттеги лабораториясында

1884 жылдын 6 июлунда Тесла Нью-Йоркко келет.[16]

Ал Томас Эдисондун компаниясында (Edison Machine Works) электркыймылдаткыч жана алмашма токтордун генераторун оңдоочу инженер болуп ишке кирет.

Эдисон Тесланын жаңы ойлорун муздак кабыл алчу жана улам улам ойлоп табуучунун жеке иштерин жактыр берчү эмес. 1885 жылдын жазында Эдисон, Теслага 50 миң. доллар берээрин убада кылат (ошол убакта ал сумма, азыркы заманбап 1 млн долларга барабар эле[17]), эгер Эдисон ойлоп тапкан электрикалык машиналарды конструктивдүү мыктылап кайра жасай алса.[18]

Никола, дароо эле ишке киришет, ошентип кайра жакын арадан кийин Эдисон машиналаларын 24 түрүн тартуулайт, жаңы коммутатор жана регулятор, эксплуатиялык жактан биртоп мыкты турган. Баардык жаңылоолорду кабыл алып, Тесланын сыйлык боюнча суроосун Эдисон кабыл албай, эмигрант азырынча америкалык тамашаны жакшы түшүнө элек экенсиң деп койот. Кемсинген Тесла дароо иштеп чыгып кетет.[19]

Нью-Йорктогу лаборатория[оңдоо | булагын оңдоо]

Эдисондун компаниясында бир жыл гана иштеп, Тесла ишкердик айланада биртоп таанымал болуп калат. Анын жумуштан кетип калганын билишкен, электротекхниктер тайпасы Николага өзүнүн электрикалык жарыктыктар маселеси боюнча байланыштуу компаниясын түзүүнү сунушташат. Тесланын алмашма ток боюнча долбоорлору аларды канаттандырбайт, ошондо алар башкы сунуш өзгөртүшүп, көчөнү жарык кылган жогоо лампасынын долбоору менен иштөөнү туура көрүшөт. Бир жылдан кийин долбоор даяр болгон. Акчанын ордуна ишкерлер ойлоп табуучуга, жаңы лампаны эксплуатациялаганга керектелүүчү компаниянын акцияларынын бир бөлүгүн сунушташат. Мындай сунуш ойлоп табуучуга жакпайт, компания болсо жооп андан кутулаар айласын таппай Тесланы ушактап жана жаман атка кондуруу айласын аракет кылышат[13].

1886 жылдын күзүнөн жазга чейин жаш ойлоп табуучу көмөкчү жумуштарда иштегенге туура келет. Ал каналдарды казуу иштеринде иштеген,«жер тандабай уктаган, жана эмнени тапса ошону жеген». Ушул убакытта ал өзү сыяктуу акыбалга келип калган Браун аттуу инженер менен таанышат, ал болсо өзүнүн бир нече тааныштарын Теслага жардам берүүлөрүн көндүрөт. 1887 жылдын апрел айында ал акчага «Тесла арк лайт компани» көчөлөрдө жарыктык берүүчү жаңы дооголук лампаларды орноштуруу менен иштей баштайт. Кийин компаниянын перспективасы АКШнын бир нече шаарынан заказдар келе баштаганда дароо эле далилдене баштайт. А ойлоп табуучуга компания болгону максатына жетүүнүн кирешесе гана болгон[13].

Тесла Нью-Йоркто өзүнүнү компаниясынын кеңсесин Бешинчи авенюдан алыс эмес имараттан, Эдисондун компаниясынын маңдайынан алат. Эки компаниянын ортосунда Америкада «Токтор согушу» (War of Currents) аттуу аталыш менен таанымал курч конкуренттик күрөш жүрө баштайт.

1888 жылдын июлунда америкалык ишкер Джордж Вестингауз Тесладан анын 40 патентин сатып алат, ар бирине орто эсеп менен 25 миң доллар төлөп. Вестингауз жана да Питсбургдагы заводдорунда консультант болуп иштегенге чакырат, ал жакта алмашма өнөр жайда колдонулуучу алмашма токтогу машиналардын үлгүлөрү даярдалып жаткан. Жумуш Теслага жаңы идеялардын үстүнө иштегенге тоскоолдук кылып, Вестингауздун кайра көндүргөнүнө болбой бир жылдын кийин кайра өзүнүн Нью Йорктогу лабораториясына кайтып келет.

Питстбургдан келгенден кийин Никола Европага барып келет. Ал жакта Парижде өтүп жаткан 1889 жылкы Бүткүл дүйнөлүк көргөзмөгө барат, өзүнүн энесине жана Марица эжесине да жолугушуп келет[13].

1888—1895 жылдары Тесла өзүнүн лабораториясында магниттик талаалар жана жогорку жыштыктар менен изилдөөсүн өткөзөт. Ушул жылдар аябай түшүмдүү болгон: ал көптөгөн патенттерди алган. Американын электроинженерлер институтунун (American Institute of Electrical Engineers) башкармасы Тесланы өзүнүн иштери жөнүндө лекция окуп берүүсүн суранат. 1892 жылдын 20 майында ал ошол убакыттын эң талантуу электротехниктердин арасындагы жана башкалардын арасындагы аудитория ортосунда сүйлөп чыгып, чоң ийгиликке жетишет. .

1895 жылдын 13 мартында Бешинчи авенюдагы лабораторияда өрт чыгат. Имарат негизине чейин күйүп кетет, жөн гана эмес ойлоп табуучунун эң акыркы жетишкендиктери кошо кетет, алардын арасында механикалык осциллятор, электрикалык жарыктыктын жаңы ыкмасы, зымсыз кат алмашуунун алыскы аралыктарга чейинки болгон жаңы ыкмасы жана электр күчүнүн табияты боюнча изилдөөлөрү. Тесла өзү эстөөсү аркылуу кайра баардык ачылыштарын ордуна келтирем деди.

Ойлоп табуучуга каржылык жардамды «Ниагарлар шаркыратмасынын компаниясы» берет. Эдварду Адамстын жардамы менен Теслада жаңы лабораториянын түзүлүшүнө 100 000 доллары пайда болот. Күзүндөн баштап изилдөөлөрү кайра жаңы даректе: Хаустон-стрит, 46 да жанданды. 1896 жылдын аягында Тесла радиосигналды 30 мильге (48 км) чейин бергенге жетише алат[13].

Колорадо Спрингс[оңдоо | булагын оңдоо]
Кол тамгасы Тесланын божомолунда ири интенсивдеги Колорадо Спрингсдин туруучу толкундары Индия океанын жанындагы Амстердамдын жанында болуучу. Кол тамгасы Колорадодогу Жердин магниттик талаасы Картасында көрүнгөндөй, Тесланын лабораториясы эң ири геомагниттик активдүү жерде жайгашкан.

1899 жылдын майында жергиликтүү электр компаниясынын чакыруусу менен Тесла Колорадо штатында жайгашкан Колорадо Спрингс (англ. Colorado Springs) курооттук шаарына көчүп барат. Шаар жайык бөксө тоодо 2000 м бийиктикте жайгашкан. Катуу чагылгандар бул жактагы жерлерде сейрек эмес эле[13].

Колорадо Спрингсде Тесла анча чоң эмес лаборатория түзөт. Бул жолкусунда демөөрчү болуп «Уолдорф-Астория» отелинин ээси болот, изилдөөлөрүнө 30 000 миң доллар бөлүп берет. Чагылгандарды изилдегенге Тесла атайын түзмөк курап чыгат, кебетесинде трансформатор болгон, биринчи чырмалган бир аягы жердетилген, а экинчиси өйдө көрсөтүлүп турган окко темир шар менен бектилип турган. Экинчи чырмооко сезимталдуу өзүсалынуучу түзмөк байланган, жана жаздыруучу шайман менен бекилген. Бул түзмөк Теслага Жердин өзгөрүлүү потенцичалын изилдөөгө, жана анын катарында жердин атмосферасында (беш он жылдан ашык убакыт өткөндөн кийин бул эффект толук изилденген жана «Шуман резонансы» болуп таанылган) чагылгандар разряды менен чакырылган туруучу электромагниттик толкундар эффектисин изилдеген. Ойлоп табуучунун байкоолору электрэнергиясын зымсыз чоң алыскы аралыктарга жеткирүү мүмкүнчүлүк бар экени жөнүндө ою келет.

Тесла кийинки экспериментин өзү туруучу электрмагниттик толкунунун мүмкүндүгүн изилдөөгө багыттайт. Көптөгөн индукциялык катушкалар жана башка жабдуулардан сырткары ал «күчтөндүрүүчү өткөргүч» тү долбоорлоп чыгат. Трансформатордун ири негизине биринчи чырмоодогу ором оролгон. Экинчн чырмоо 60 метрлик мачта менен байланган жана метрдик диаметрдеги мед шары менен бүткөн. Аалмашма чыңалуучу ьиринчи катушка аркылуу койо берилген бир нече миң вольт, экинчи катушкадан чыңалуусу бир нече миллион вольт жана жыштыгы 150 миң герцке чейинки ток пайда болгон.

Эксперимент учурунда, темир шардан чыккан чагылган сымал разряддар байкалган. Кээбир разряддардын узундугу 4.5 метрге чейин жеткен, а чагылган үнү 24 км аралыкта угулган. Эксперименттин биринчи жүргүзүүсү биринчи чырмоонун «күчтөндүрүүчү өткөргүч»тү энергия булагы болгон Колорадо Спрингс электрстанциясындагы генератордун күйүп кеткендигинен улам токтотулган. Тесла экспериментин токтотууга мажбур болуп жана жалгыз иштен чыккан генераторду оңдоого киришкен. Бир жумадан кийин эксперимент кайра уланган.

Эксперименттин негизинде Тесла жыйынтык чыгарат, түзмөк ага туруучу толкундарды генерирлөөгө мүмкүндүк берген, алар болсо сферикалык түрдө өткөргүчтөн тараган, андан кийин өсүүчү интенсивдүүлүк менен жердин карама каршы жагынан диаметралдуу жолугушкан, болжол менен Индия океанында жайгашкан Амстердам жана Сен-Поль аралында.

Колорадо Спрингс лабораториясында эксперимент жүргүзүү учурундагы белгилерин жана байкоолорун Тесла кийинчерээк чыккан «Colorado Springs Notes, 1899—1900» аталыштагы күндөлүгүнө жазган.

1899 жылдын күзүндө Тесла Нью-Йоркко келет.

Кол тамгасы Никола Тесланын православдык Ыйык Савв чиркөөсүнүнүн астындагы айкели. Манхэттен, Нью-Йорк
«Уорденклифф» долбоору[оңдоо | булагын оңдоо]
Кол тамгасы

Нью-Йорктон 60 км түндүгүрөөк жайгашкан Лонг-Айленд аралында Тесла Чарльза Вардендин ээликтери менен чектелген жарден жер бөлүгүнө ээ болот.

0,8 км² аянты менен барча эл жашаган аймактан бир топ алыстыкта жайгашкан. Бул жерде Тесла лаборатория жана илимий шаар курууну көздөгөн. Анын тапшырмасы менен В. Гроу аттуу архитектор тарабынан 47 метрлик жыгач каркастык мунара жез жарым щары үстүндө жайгашкан долбоор түзүлгөн. Мындай жыгач менен куралган конструкция көптөгөн кыйынчылыктарды жаратат: массивдүү жарымшарынын борбордук тартылуу күчү өйдөгө жылып, конструкциянын туруктуулугун жоготот. Араң дегенде бул долбоорду колго алганга курулуш компаниясын табышат. Мунаранын курлушу 1902 жылы бүтөт. Тесла анча чоң эмес коттеджге жакын жерде жайгашат.

Керектүү жабдуулардын жасалуусу чоюлуп кетет, анткени аны каржылаган ишкер Джон Пирпонт Морган контракты бузат, практикалык максаттагы электрикалык жарыктыктын ордуна зымсыз электр кубатын өткөрүү изилдөөлөрү менен иштей баштаганына карап. Моргандын Теслага каржылоосун токтоткондугун угушкан башка ишкерлер да, Тесла менен иштешксиси келбей калат. Тесланы курулуш иштерин токтотууга мажбур болот, лабораторияны жаап жана кызматкерлер штатыг таратат. Кредит бергендерге төлөп кутулуу жолунда Тесла жерди сатканга мажбур болот. Мунара таштандыга 1917 жылга чейин турат, кийин федералдык бийликтегилер немис шпиондору мунараны өзүлөрүнүн максатында колдонуп атканын шекшип калышып, Тесланы бүтпөй калган долбоорун жардырып салышат[20].

«Уорденклиффден» кийин[оңдоо | булагын оңдоо]

1900-жылдан кийин Тесла техника жагындагы ойлоп табуулары үчүн көптөгөн ар-кандай патенттерди алат. Электр эсептегичи, частотомер, радиоапаратуралардыгы бир катар мыктылоолору, буубара ж. б.

1914-жылдын жайында Сербия Биринчи дүйнөлүк согушка алып келген окуялардын борбору болуп калган. Америкада калып, Тесла сербиянын армиясына каражат чогултууга катышат. Ошондо ал суперкурал жөнүндө ойлоно байштайт. «Бир күн келет, ошондо кайсы бир илимий гений, бир же бирнече армияны бир кыймылы менен талкалап салгыдай курал ойлоп табат».[21]

1915-жылы Тесла Физика боюнча Нобель сыйлыгына көрсөтүлгөнү жөнүндө жаза башташат. Ушуну менен катар Томас Эдисон да билдирилген. Ойлоп табуучуларга сыйлыкты экиге бөлүп алгыла дешкен. Башка булактарга таянсак, экөөнүн бири-бирине болгон тирешүүсүнүн жана жактырбоолорунун айынан, экөө тең баш тартышып, сыйлыкты экиге бөлүү болгон мүмкүнчүлүгүнөн баш тартышат.[22] Чындыгында 1915-жылы Эдисонго сыйлыкты сунушташкан эмес, бирок ага көрсөтүшкөн, а Тесланы болсо биринчи жолу 1937 жылы көрсөтүшкөн.[23]

1917-жылы Теслага Эдисондун медалын тапшырышкан, бирок өзү чечкиндүү аны алуудан баш таркан эле.

1917-жылы Тесла суу астындагы кемени радио аркылуу тапкан түзмөктүн принцибин сунуштаган.

1917—1926-жылдары Тесла Американын ар кайсы шаарларында иштеген. 1917-жылдын жайынан баштап 1918-жылдын ноябрына чейин Чикагодо «Пайл Нэшнл»де иштеген; 1919—1922-жылдары Эллис Чалмерс менен Милуокиде болгон; 1922-жылдын акыркы айларын Бостондук «Уолтем Уотч Компани»де өткөрүшкөн, а 1925—1926-жылдары Филадельфияда Тесла «Бадд Компани» үчүн бензин барасын түзгөн.

1934-жылы «Scientific American» журналына илимий чөйрөдө кеңири резонансты жараткан Тесланын макаласы жарык көргөн. Анда ал өтө жогорку чыңалууну шар түрүндөгү сыйымдуулуктарды тыпындалган курдан чыккан статикалык электр менен кубаттоо жолу аркылуу алуу мүмкүнчүлүктөрүнүн чектерин дыкат карап чыгып, бул электростатикалык генератордун электрден ажыроосу атомдун ядросунун түзүлүшүн изилдөөдө жардам берерине күмөн санаарын айткан.

Өлүмү[оңдоо | булагын оңдоо]
Кол тамгасы Кол тамгасы Кол тамгасы

Тесланы улгайы калган жашында жеңил машин койуп кетип, кабыргаларынан сынык алат. Оору курч кабыргадан сезгенүү алып, өнөкөт дартка өтүп кетет. Тесла керебетке байланып келет.

Европада Биринчи дүйнөлүк согуш башталат. Тесла өзүнүн басып алынган мекени үчүн аябай терең сары-санаа болот, улам улам баардык славяндыктарга тынчыкты сактоо боюнча кайрылат.

1943-жылдын 1 январында Элеонора Рузвельт, АКШ президентинин жубайы, оорулуу Тесланы көңүл суроо үчүн барууга тилегин айтат. АКШдагы, Югославиянын өкүлү Сава Косанович (Тесланын жээни болгон), аны 5 январда көрүп келет. Ал Тесла менен сүйлөшкөн акыры киши болгон[13].

Тесла 7 синен 8 не караган түнү 1943-жылдын январь айында жүрөк оорусунан каза табат[24].

Тесла дайыма Нью-Йоркто жайгашкан бөлмөсүнө эч ким тоскоолдук кылбасын суранчу, жада калса гостиницадагы бөлмөсүнүн эшигинде атайын тактача илинип турчу. Дене гостиница кызматкери жана Нью-Йоркер отелинин директору аркылуу өлгөндөн 2 күндөн кийин табылган. 12 январда денеин кремирлешкен, жана топурагы салынган урнаны Нью-Йорктогу Фернклифф көрүстөнүнө коюшат[25]. Кийинчерээк анан Белграддагы Никол Тесланын музейине көчүрүлөт.

Алмашма ток[оңдоо | булагын оңдоо]

1889-жылдан тартып Никола Тесла электр тогунун жогорку жыштыктарын жана жогорку кубаттарын изилдөөнү баштаган. Жогорку жыштыкта иштөөчү Электр-механикалык генераторлордун (анын ичинде Индуктивдуу турлорун) жана трансформаторлордун (Тесланын трансформатору, 1891) биринчи үлгүлөрүн жасап чыгуу менен бирге Жогорку жыштыкта иштөөчү электр-техникаларынын өнүгүүсүнө башат ачып берген.

  1. ↑ ученик Теслы Бернард Дж. Истлунд
  2. ↑ Кругосвет. Тесла, Никола
  3. ↑ «Tesla, Nikola». Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite.
  4. ↑ Title of a biography by Robert Lomas (seen)
  5. ↑ Seifer, «Wizard: The Life and Times of Nikola Tesla», book synopsis
  6. ↑ http://news.suc.org/people/tesla/index.html
  7. ↑ Harnessing the Wheelwork of Nature: Tesla’s Science of Energy by Thomas Valone
  8. ↑ Тесла — по-сербски и на многих славянских языках — плотник
  9. ↑ Dommermuth-Costa, Carol, Nikola Tesla: A Spark of Genius, pp. 11-12. 1994. ISBN
  10. ↑ name="Rzhos"
  11. ↑ Margaret Cheney, Robert Uth, and Jim Glenn, «Tesla, Master of Lightning». Barnes & Noble Publishing, 1999. ISBN 0-7607-1005-8.
  12. ↑ Рассказ комбинирован из трёх источников:
    Н. Тесла «Речь по случаю вручения медали Эдисона» (18 мая 1917 года). Перевод из книги: Никола Тесла. Лекции. Самара, «Агни», 2008. Перевод С. В. Сливашкина, А. Е. Дунаева.
    Н. Тесла «Личные воспоминания» (Опубликовано в «Scientific American», 5 июня 1915 года) Перевод из книги: Никола Тесла. Статьи. Самара, «Агни», 2008. Перевод Л. Б. Бабушкиной.
    Н. Тесла «Мои изобретения» (Опубликовано в «Electrical Experimenter», 1919 г.) Перевод из книги: Никола Тесла. Статьи. Самара, «Агни», 2008. Перевод Л. Б. Бабушкиной.
  13. 13.013.113.213.313.413.513.613.713.813.9 Ржонсницкий Б. Н. Никола Тесла. М.: «Молодая гвардия». 1959. — См. список литературы
  14. ↑ Cite error: Invalid <ref> tag; no text was provided for refs named Tesla.1
  15. ↑ Первую статью о Н. Тесле Б. Н. Ржонсницкий опубликовал в 1956 году.
  16. ↑ «Master of Lightning» by Public Broadcasting Service. Website.
  17. ↑ $50 000 (1885 г.) = $1 082 008 (2006 г.) The Inflation Calculator  (англ.)
  18. ↑ Cheney, Margaret [1979] (2001). Tesla: Man Out of Time. Simon and Schuster. ISBN 0-7432-1536-2.
  19. ↑ «Tesla Says Edison was an Empiricist. Electrical Technician Declares Persistent Trials Attested Inventor’s Vigor. 'His Method Inefficient' A Little Theory Would Have Saved Him 90 % of Labor, Ex-Aide Asserts. Praises His Great Genius.», New York Times, October 19, 1931. «Nikola Tesla, one of the world’s outstanding electrical technicians, who came to America in 1884 to work with Thomas A. Edison, specifically in the designing of motors and generators, recounted yesterday some of …»
  20. U. S. Blows Up Tesla Radio Tower // The Electrical Experimenter, September, 1917, page 293.  (англ.) — текст заметки 1917 года о сносе башни Тесла
  21. ↑ Запись в дневнике Теслы, цитата по Б. Ржонсницкому
  22. ↑ По материалам статьи en:Nikola_Tesla#_ref-56 со ссылкой на O’Neill, «Prodigal Genius» pp228-229
  23. ↑ Сойфер, Абсолютное оружие Америки
  24. ↑ Биография
  25. ↑ Валентина Богомолова, Никола Тесла (Nikola Tesla). Гений-одиночка или безумец опередивший своё время?, 03.11.2004

Орусча котормодогу эмгектери[оңдоо | булагын оңдоо]

  • Никола Тесла. Статьи. Агни, 2008. ISBN 978-5-89850-078-8.
  • Никола Тесла. Лекции. Агни, 2008. ISBN 978-5-89850-092-4.
  • Никола Тесла. Колорадо-Спрингс. Дневники 1899—1900. Агни, 2008. ISBN 978-5-89850-100-6.
  • Никола Тесла. Патенты. Агни, 2009. ISBN 978-5-89850-12-6.

Китептер жана журналдары[оңдоо | булагын оңдоо]

Ю. В. Мазурин. Никола Тесла — славянский гений.
В. Абрамович. Метафизика и космология учёного Николы Теслы. Калып:Ref-size

Документалдык тасмалар[оңдоо | булагын оңдоо]

ky.wikipedia.org

Никола Тесла — Википедија, слободна енциклопедија

Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) био је српски и амерички[2][3]проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

Преминуо је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.

Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.

Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.[4][5]

Биографија

Детињство, младост и породица

Парохијска Црква Св. Петра и Павла и кућа, дом Теслиних у Смиљану. У позадини се види брдо Богданић, испод којег извире поток Ваганац, који је протицао испод саме куће и цркве. Изнад куће је сеоско гробље на коме се налази масовна гробница из времена Независне Државе Хрватске.[6] Фотографија из 1905.

Никола је рођен 28. јуна 1856. године по старом, односно 10. јула по новом календару у Смиљану у Лици, као четврто дете од петоро деце Милутина, српског православног свештеника, и мајке Георгине, у Војној крајини Аустријског царства недалеко од границе са Османским царством. Крштен је у српској православној Цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Име Никола је добио по једном и другом деди. Дете је било болешљиво и слабо па су крштење заказали мимо обичаја, сутрадан, бојећи се да неће преживети. Крштење детета обавио је поп Тома Оклопџија у цркви Светог Петра и Павла у Смиљану, а кум је био Милутинов пријатељ, капетан Јован Дреновац. У црквеним књигама је записано црквенословенски да је дете добило име Николај, а заправо је добило име по једном и другом деди Никола. Николин отац је био надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. По једном веровању, Тесле воде порекло од Драганића из Бањана. По наводима Јована Дучића, Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена (Опутни) Рудињани из села Пилатоваца у данашњој никшићкој општини. Међутим, о Теслином пореклу постоји и верзија да су од Комненовића из Бањана у Старој Херцеговини. По легенди која се задржала у Бањанима, Комненовићи су зидали цркву приликом чега су се посвађали са мајсторима услед чега је дошло до крвавих обрачуна. Као резултат тога, део Комненовића се преселио са Тупана у други крај Бањана због чега су их прозвали Чивије (ексери) који и данас живе у Бањанима, док се други део одселио у Лику који је прозван Тесла по тесли, врсти тесарског алата.

Николина мајка била је вредна жена с много талената. Била је врло креативна и својим изумима олакшавала је живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком раду. Теслини родитељи су, осим њега, имали сина Данета и кћерке Ангелину и Милку, које су биле старије од Николе, и Марицу, најмлађе дете у породици Тесла. Дане је погинуо при паду с коња кад је Никола имао пет година и то је оставило велики траг у породици. Дане је сматран изузетно обдареним, док се за Николу веровало да је мање интелигентан. Верује се да је Данетова смрт основни разлог што отац дуго није пристајао да му дозволи да похађа техничку школу далеко од куће.

Школовање

Први разред основне школе похађао је у родном Смиљану. Отац Милутин рукоположен је за проту у Госпићу, те се породица преселила у ово место 1862. године. Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу.

У Госпићу је Никола први пут скренуо пажњу на себе када је један трговац организовао ватрогасну службу. На показној вежби којој је присуствовало мноштво Госпићана, ватрогасци нису успели да испумпају воду из реке Лике. Стручњаци су покушали да открију разлог зашто пумпа не вуче воду, али безуспешно. Тесла, који је тада имао седам или осам година, је инстиктивно решио проблем ушавши у реку и отчепивши други крај црева. Због тога је слављен као херој дана.

Тешко се разболео на крају трећег разреда школе 1870. године. С јесени је отишао у Раковац[14] крај Карловца да заврши још три разреда Велике реалке. Матурирао је 24. јула 1873. године у групи од свега седам ученика са врло добрим успехом јер је из нацртне геометрије био довољан. Тада је имао 17 година. Након завршене матуре вратио се у Госпић и већ први дан разболео од колере. Боловао је девет месеци. У тим околностима успео је да убеди оца да му обећа да ће га уместо на богословију уписати на студије технике.

Студије

Пошто је оздравио, отац га шаље ујаку проти Томи Мандићу, у Томингај код Грачца, да боравком на селу и планини прикупља снагу за напоре који га очекују. На студије електротехнике креће 1875. године, две године након матуре. Уписује се у Политехничку школу у Грацу, у јужној Штајерској (данас Аустрија). Тада му је било 19 година.

Спава веома мало, свега четири сата дневно и све слободно време проводи у учењу. Испите полаже са највишим оценама. Још тада га је заинтересовала могућност примене наизменичне струје. Чита све што му дође под руку (100 томова Волтерових списа). Никола је о себи писао: „Прочитао сам много књига, а са 24 године сам многе знао и напамет. Посебно Гетеовог Фауста.” Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом.

Никола Тесла, 1879. са 23 године

Након прве године студија изостаје стипендија Царско-краљевске генерал-команде (којом су помагани сиромашни ученици из Војне крајине). Два пута се за стипендију обраћа славној Матици српској у Новом Саду. Први пут 14. октобра 1876, а други пут 1. септембра 1878. године. Оба пута бива одбијен. У децембру 1878. године напушта Грац и прекида све везе са ближњима. Другови су мислили да се утопио у Мури. Одлази у Марбург (данашњи Марибор) где добија посао код неког инжењера. Одаје се коцкању. Отац га након вишемесечне безуспешне потраге проналази и враћа кући. Отац, узоран човек, није могао да нађе оправдање за такво понашање. (Недуго потом отац умире 30. априла 1879. године). Никола је те године једно време радио у госпићкој реалној гимназији.

Јануара 1880. године, одлази у Праг да према очевој жељи оконча студије. Тамо не може да се упише на Карлов универзитет јер у средњој школи није учио грчки. Највероватније је слушао предавања из физике и електротехнике. Живео је на адреси Ве Смечках 13, где је 2011. године постављена меморијална табла.[16][17] Већину времена проводио је библиотекама у Клементинуму и народној каварни у Водичковој улици.

Наредне године, свестан да његови ближњи подносе огромну жртву због њега, решава да их ослободи тог терета и напушта студије.

Тесла је навео у својој аутобиографији како је живо и пластично доживљавао моменте инспирације. Од раних дана је имао способност да у мислима створи прецизну слику проналаска пре него што га направи. Ова појава се у психологији назива „Визуелно размишљање”.[18]

Теслино прво запослење

Године 1881, се сели у Будимпешту где се запошљава у телеграфској компанији под називом „Америчка Телефонска Компанија”. Тесла је при отварању телефонске централе 1881. године постао главни телефонијски техничар у компанији. Ту је измислио уређај који је, према некима, телефонски појачавач, док је према другима први звучник. У Будимпештанском парку се Тесли јавила идеја о решењу проблема мотора на наизменичну струју без комутатора, док је шетао са пријатељем и рецитовао Гетеовог „Фауста”, а онда изненада почео штапом по песку да црта линије сила обртног магнетског поља. За два наредна месеца је разрадио скице многих типова мотора и модификација које ће пет година касније патентирати у Америци.

Запослење у Паризу и посао у Стразбуру

У Париз се сели 1882. године где ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Године 1883, требало је да компанија у Штразбургу (данашњи Стразбур) оспособи једносмерну централу јер се на отварању очекивао немачки цар лично. Тесли је дат овај задатак и он је боравио у Стразбуру од 14. октобра 1883. до 24. фебруара 1884. године.

Тесла овде потписује први пословни уговор у вези реализације првог индукционог мотора, тако је крајем 1883. године у Стразбуру настао први индукциони мотор који користи принцип обртног магнетског поља наизменичних струја. Почео је и са развојем разних врста полифазних система и уређаја са обртним магнетским пољем (за које му је одобрен патент 1888. године).

Прелазак океана са препоруком Едисону

Тесла је, 6. јуна 1884. године, дошао у Америку у Њујорк са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора.[19] У препоруци је Бечелор написао: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих; други је овај млади човек”. Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Тесла је убрзо напредовао и успешно решавао и најкомпликованије проблеме у компанији. Тесли је понуђено да уради потпуно репројектовање генератора једносмерне струје Едисонове компаније.

Разлаз са Едисоном
Споменик Николи Тесли на Нијагариним водопадима у Канади

Пошто је Тесла описао природу добитака од његове нове конструкције, Едисон му је понудио 50.000$ (1,1 милион $ данас)[21] кад све буде успешно завршено и направљено. Тесла је радио близу годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донео неколико патената који су потом зарадили невероватан профит. Када је потом Тесла питао Едисона о обећаних 50.000$, Едисон му је одговорио „Тесла, ви не разумете наш амерички смисао за хумор.”. и погазио своје обећање. Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10$ недељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 53 године да заради новац који му је био првобитно обећан. Тесла је дао отказ моментално.

Едисон је као добар бизнисмен зарађивао новац коришћењем својих једносмерних генератора струје који су били веома скупи за постављање и одржавање. Било је потребно и по неколико станица једносмерне струје да би се обезбедила једна градска четврт, док је Теслин генератор наизменичне струје био довољан за снабдевање комплетног града. Увидевши ефикасност Теслиних патената, Едисон је користио разне начине да увери јавност како је та струја опасна, ходао је по градским вашарима и пред медијима наизменичном струјом усмрћивао животиње (псе, мачке, и у једном случају, слона).[25] На његову идеју створена је и прва електрична столица. Као одговор томе Тесла се прикључио у коло наизменичне струје што је проузроковало ужарење нити електричне сијалице, и тим побио предрасуде штетности наизменичне струје.

Средње године

Први патенти из наизменичних струја

Године 1886. Тесла у Њујорку оснива своју компанију, Тесла електрично осветљење и производња (Tesla Electric Light & Manufacturing).[26][5]

Првобитни оснивачи се нису сложили са Теслом око његових планова за увођење мотора на наизменичну струју и на крају је остао без финансијера и компаније. Тесла је потом радио у Њујорку као обичан радник од 1886. до 1887. године да би се прехранио и скупио новац за свој нови подухват. Први електромотор на наизменичну струју без четкица је успео да конструише 1887. године, и демонстрирао га пред „Америчким друштвом електроинжењера” (American Institute of Electrical Engineers, данас IEEE) 1888. године. Исте године је развио принципе свог Теслиног калема и почео рад са Џорџом Вестингхаусом у лабораторијама његове фирме „Вестингхаус електрична и производна компанија” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Вестингхаус га је послушао у вези његових идеја о вишефазним системима који би омогућили пренос наизменичне струје на велика растојања.

Експерименти са Икс-зрацима

Априла 1887. године Тесла почиње истраживање онога што ће касније бити названо Икс-зрацима користећи вакуумску цев са једним коленом (сличну његовом патенту 514170). Овај уређај је другачији од других раних цеви за Икс-зраке јер није имао електроду-мету. Савремен израз за феномен који је разлог оваквог дејства уређаја је „пробојно зрачење”. До 1892. године је Тесла већ био упознат са радом Вилхелма Рендгена и његовим проналаском ефеката Икс-зрака.

Тесла није признавао постојање опасности од рада са Икс-зрацима, приписујући оштећења на кожи озону пре него, до тада непознатом зрачењу: „У вези штетних дејстава на кожу… примећујем да су она погрешно тумачена… она нису од Рендгенових зрака, већ једино од озона створеног у контакту са кожом. Азотна киселина би такође могла бити одговорна, али у мањој мери”. (Тесла, Electrical Review, 30. новембар 1895.) Ово је погрешна оцена што се тиче катодних цеви са Икс-зрачењем. Тесла је касније приметио опекотине код асистента које потичу од Икс-зрака и стога је вршио експерименте. Фотографисао је своју руку и фотографију је послао Рендгену, али није јавно објавио свој рад и проналаске. Овај део истраживања је пропао у пожару у лабораторији у улици Хјустон 1895. године.

Америчко држављанство, експлозија разних открића
Теслин систем производње наизменичне струје и пренос на велике даљине. Описан у патенту US390721.

Америчко држављанство добија 30. јула 1891, са 35 година, а тада започиње рад у својој новој лабораторији у улици Хаустон у Њујорку. Ту је први пут приказао флуоресцентну сијалицу која светли без жица. Тако се први пут појавила идеја о бежичном преносу снаге. Са 36 година пријављује први патент из области вишефазних струја. У наставку истраживања се посвећује принципима обртних магнетних поља. Постаје потпредседник Америчког института електроинжењера (касније IEEE) у периоду од 1892. до 1894. године.

Пут у Европу, смрт мајке, долазак у Београд

Тесла 1892. године путује у Европу, где прво држи 3. фебруара сензационално предавање у Лондону у Британском институту електроинжењера „Експерименти са наизменичним струјама високог потенцијала и високе фреквенције”. Потом у Паризу 19. фебруара члановима друштва инжењера држи исто предавање и остаје месец дана покушавајући, по други пут, да у Паризу нађе инвеститоре за свој нови полифазни систем струја.

Ту га затиче телеграм са вешћу да му је мајка на самрти. Журно напушта Париз да би боравио уз своју умирућу мајку и стиже 15. априла, пар сати пре смрти. Њене последње речи су биле: „Стигао си Ниџо, поносе мој.” После њене смрти Тесла се разболео. Провео је три недеље опорављајући се у Госпићу и селу Томингај код Грачца, родном месту његове мајке и манастиру Гомирје у коме је архимандрит био његов ујак Николај.

Једини боравак Николе Тесле у Београду био је од 1. — 3. јуна 1892. године.[27][28] Дошао је на позив Ђорђа Станојевића у Београд 1. јуна.[29] Следећег дана је примљен у аудијенцију код краља Александра Обреновића којом приликом је одликован орденом Светог Саве. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе.

Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету.

— почетак Теслиног говора у Великој школи

Теслин боравак у Београду је оставио дубоког трага, међутим, иако је добио 12. септембра признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо и почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана изабран је 1894. а за редовног 1937. године.[30]

Златне године стваралаштва

Од 1893. до 1895. године Тесла истражује наизменичне струје високих фреквенција. Успева да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи Теслин калем и проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима, бавио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом која светли без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио-таласа. У Сент Луису је 1893. године, пред 6000 гледалаца, Тесла приказао на атрактиван начин многе експерименте укључујући и пренос сличан радио комуникацији. Обраћајући се Френклиновом институту у Филаделфији и Националној асоцијацији за електрично осветљење он је описао и демонстрирао своје принципе детаљно. Теслине демонстрације изазивају велику пажњу и помно се прате.

Светска изложба у Чикагу

Светска изложба 1893. године у Чикагу, Светска Колумбовска изложба, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу. Приказане су Теслине флуоресцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетског поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као Колумбово јаје. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетског поља и индуктивног мотора.

Признања, недаће и рат струја

Фебруара 1894. се појављује прва књига о Тесли, „Открића, истраживања и писани радови Николе Тесле”. Убрзо књига бива преведена на српски и немачки језик.

Велики ударац за истраживања се десио 13. марта 1895. године када избија велики пожар у лабораторији у Јужној петој авенији број 35 којом приликом је изгорело око 400 електричних мотора, електрични и механички осцилатори, трансформатори, многе оригиналне конструкције и рукопис скоро завршене књиге „Прича о 1001 индукционом мотору”.[32] Међутим, то је било време изузетне Теслине креативности и жилавости. Већ 15. марта оснива компанију под именом „Никола Тесла” и наставља рад.

Касних 1880-их, Тесла и Томас Едисон су постали противници, поводом Едисоновог покретања система дистрибуције електричне енергије на основу једносмерне струје упркос постојања ефикаснијег, Теслиног, система са наизменичном струјом. Као резултат рата струја, Томас Едисон и Џорџ Вестингхаус су замало банкротирали, па је 1897. године Тесла поцепао уговор и ослободио Вестингхауса обавеза плаћања коришћења патената. Те 1897. године је Тесла радио испитивања која су водила ка постављању основа за истраживања у области космичких зрачења.

Откриће радија и бежичног преноса
Сијалица гори у Теслиној руци

Када је напунио 41 годину, поднео је свој први патент бр. 645576 из области радија. Годину дана касније америчкој војсци приказује модел радијски управљаног брода, верујући да војска може бити заинтересована за радио-контролисана торпеда. Тада је он говорио о развоју „умећа телематике”, врсте роботике. Радио контролисан брод је јавно приказан 1898. године на електричној изложби у Медисон Сквер Гардену.

sr.wikipedia.org

Никола Тесла — Википедија

Никола Тесла
Tesla Sarony.jpgГи скротив космичките зраци и
ги натерав да придвижат машина
[1]
Роден10 јули 1856
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Смилјан, Госпиќ, Австро-Унгарија
Починал7 јануари 1943
САД Њујорк, САД
ЖивеалиштеАвстрија (Австро-Унгарија)
Франција
САД
Полињафизика, механичко инженерство и електрична енергија
Познат понаизменична струја, асинхрона машина, ротирачко магнетно поле, безжична технологија
Поважни наградиЕдисонов медал (АИЕИ, 1916),
Златен медал на Елиот Кресон (1893),
Медал на Џон Скот (1934)
Потпис
САД
Меморијален центар во Госпиќ

Никола Тесла (Смилјан, Лика, 10 јули 1856 - Њујорк, 7 јануари 1943) — српски научник, и истражувач и пронаоѓач на полето на електротехниката и радиотехниката, познат е како татко на наизменичната струја и бројни футуристички пронајдоци.

Роден е во Смилјан, Австро-Унгарија, Србин по потекло, подоцна добива американско државјанство и станува граѓанин на САД. Тесла е најпознат по своите револуционерни откритија во областа на електромагнетизмот кон крајот на XIX и почетокот на XX век. Патентите на Тесла и неговата теориска работа стануваат основа за формирањето на целокупниот систем на наизменичната струја, вклучувајќи го и конструирањето на полифазните системи (поточно трофазните), како и на индукциониот мотор, со кој се претвора во предводник на Втората индустриска револуција.

По неговата демонстрација на безжичната комуникација (радиото) во 1893 година и откако е прогласен за неспорен победник во „Војната на струите“, тој станува најпочитуваниот и најголемиот американски и светски научник.[2]

Голем дел од неговата најрана работа ќе стане основа за модерното инженерство, а многу од неговите откритија се од непроценлива важност за развитокот на модерната цивилизација. Во текот на овој период, во САД, славата на Тесла била споредлива само со онаа на најголемите научници во историјата или ѕвездите на популарната култура, [3] но како резултат на неговиот ексцентричен карактер и неверојатни, понекогаш и фантастични тврдења за можни научни и технолошки откритија, Тесла на крајот завршува исмеан и обележан како луд научник.[4][5] Никогаш не грижејќи се за пари, Тесла умира осиромашен и заборавен на возраст од 86 години.

Единицата во системот SI за густина на магнетен тек или магнетна индукција (често нарекувана магнетно поле и обележана со ознака B{\displaystyle B\,}), во негова чест е наречена Тесла на Conférence Générale des Poids et Mesures во Париз во 1960 година.

Покрај неговата работа во областа на електромагнетизмот и инженерството, генераторите, Тесла остава свој печат и во областа на роботиката, конструирањето на далечинскиот управувач и радарот, како и во развивањето на компјутерската наука, балистиката, нуклеарната и теориската физика. Во 1943 година, Врховниот Суд на САД го прогласи Тесла за единствен пронаоѓач на радиото. Многу од неговите откритија се искористени, дел со примеси на контроверзија, за да поддржат теории во областа на псевдонауките, НЛО потрагите, како и на полето на окултизмот. Современите проучувачи на ликот и делото на Тесла го нарекуваат "човекот што го измисли дваесеттиот век"[6] и "светецот-заштитник на модерниот електрицитет."[7]

Иако бил номиниран за Нобелова награда, никогаш не го добил ова големо признание.

Тесла се почитува и слави и во Хрватска и во Србија, а исто така и во неговиот трет дом - САД.

  • Телеграма од Никола Тесла до Влатко Мачек

  • Пасош на Никола Тесла во 1883 година

  1. ↑ Никола Тесла; Бруклин Игл, 10 јули 1931
  2. ↑ Конгрес српског уједињења - текстот е на англиски.
  3. ↑ Скротувајќи го тркалото на природата: Теслината наука за енергијата од Томас Валон.
  4. ↑ Дејвид Хачер Чајлдрес, „Документите на Тесла: Никола Тесла за слободната енергија и безжичниот пренос на струја“. Adventures Unlimited Press, 2000.
  5. ↑ Роберт Ломас, "Есеј," Блесокот на Генијот. Independent Magazine, 21 август 1999.
  6. ↑ Наслов на биографијата од Роберт Ломас за Тесла.
  7. ↑ Зајфер, "Волшебник: Животот и времето на Никола Тесла," кратка содржина на делото.
Wikiquote-logo.svg

mk.wikipedia.org

Никола Тесла - это... Что такое Никола Тесла?

Никола Тесла
сербск. Никола Тесла
Дата рождения:

10 июля 1856(18560710)

Место рождения:

Село Смиляны, Госпич, Австрийская империя (ныне — в Хорватии)

Дата смерти:

7 января 1943

Место смерти:

Нью-Йорк, США

Гражданство:

Австро-Венгрия, Франция, США

Научная сфера:

Физик, инженер-механик, инженер-электрик

Место работы:

Европа, США

Альма-матер:

Карлов университет

Знаменитые ученики:

Бернард Дж. Истлунд[1]

Известен как:

Изобретатель, исследователь
Переменный ток,
асинхронная машина, магнитное поле,
радиосвязь

Награды и премии


Медали Э. Крессиана, Дж. Скотта, Т. Эдисона [2].

Памятник Тесле в Ниагара Фоллс, США

Нико́ла Те́сла (сербск. Никола Тесла; 10 июля 1856, Смиляны, Австро-Венгрия, ныне в Хорватии — 7 января 1943, Нью-Йорк, США) — гениальный физик, инженер, изобретатель в области электротехники и радиотехники. Серб по национальности. Родился и вырос в Австро-Венгрии, в последующие годы в основном работал во Франции и США. В 1891 году получил американское гражданство[3].

Широко известен благодаря своему научно-революционному вкладу в изучение свойств электричества и магнетизма в конце XIX — начале XX веков. Патенты и теоретические работы Теслы сформировали базис для современных устройств, работающих на переменном токе, многофазовых систем и электродвигателя, позволивших совершить второй этап промышленной революции.

Именем Теслы названа единица измерения плотности магнитного потока (магнитной индукции). Среди наград учёного — медали Э. Крессона, Дж. Скотта, Т. Эдисона.

Современники-биографы считали Теслу «человеком, который изобрёл XX век»[4] и «„святым заступником“ современного электричества»[5]. После демонстрации радио и победы в «Войнах токов» Тесла получил повсеместное признание как выдающийся инженер-электрик.[6] Ранние работы Теслы проложили путь современной электротехнике, его открытия раннего периода имели инновационное значение. В США по известности Тесла мог конкурировать с любым изобретателем или учёным в истории или популярной культуре[7].

Министр культуры и экологии Республики Сербия называет Николу Теслу одним из самых больших учёных во всей мировой истории [8]. Бранко Ковачевич, декан электротехнического факультета Белградского университета, утверждает, что Никола Тесла наперёд знал, как будет развиваться наука [9].

Биография

Ранние годы

Семья Тесла[10] жила в селе Смиляны в 6 км от города Госпич, главного города исторической провинции Лика, входившей в то время в состав Австрийской империи.[11] Отец — Милутин Тесла (1819—1879), священник Сремской епархии сербской православной церкви, серб. Мать — Георгина (Джука) Тесла (1822—1892), в девичестве Мандич, была дочерью священника. 28 июня (10 июля) 1856 года в семье появился четвёртый ребёнок — Никола. Всего в семье было пять детей: три дочери — Милка, Ангелина и Марица и два сына — Никола и его старший брат Дане. Когда Николе было пять лет, его брат погиб, упав с коня. [12]

Первый класс начальной школы Никола закончил в Смилянах. В 1862 году, вскоре после гибели Дане, отец семейства получил повышение сана, и семья Тесла переехала в Госпич, где Никола завершил оставшиеся три класса начальной школы, а затем и трёхлетнюю нижнюю реальную гимназию, которую закончил в 1870 году. Осенью того же года Никола поступил в Высшее реальное училище в городе Карловац. Он жил в доме у своей тёти, двоюродной сестры отца, Станки Баранович.

Милутин Тесла, сербский священник, отец Николы

Дом, где родился Тесла. Сейчас музей

Карта Австро-Венгрии. Синим отмечены упоминаемые в статье населённые пункты

В июле 1873 года Никола получил аттестат зрелости. Несмотря на наказ отца, Никола вернулся к семье в Госпич, где была эпидемия холеры, и тут же заразился (правда, до конца не ясно, была ли это на самом деле холера). Врачи полагали, что дни его сочтены. На мгновения приходя в себя, Никола просил отца позволить ему продолжить обучение на инженера, обещая, что, если получит согласие, то «вылечит себя сам, потому что обретёт волю к жизни». Потерявший все надежды отец в конце концов согласился — и тогда, к удивлению врачей, действительно произошло неожиданное: Тесла выздоровел за несколько дней. Болезнь длилась 9 месяцев. Выздоровевшего Теслу должны были вскоре призвать на трёхлетнюю службу в Австро-Венгерской армии. Родственники сочли его недостаточно здоровым и спрятали в горах. Назад он вернулся лишь в начале лета 1875 года.

В том же году Никола поступил в высшее техническое училище в Граце (в настоящее время — Грацкий технический университет), где стал изучать электротехнику. Наблюдая за работой машины Грамма на лекциях по электротехнике, Тесла пришёл к мысли о несовершенстве машин постоянного тока, однако профессор Яков Пешль подверг его идеи резкой критике, перед всем курсом прочитав лекцию о неосуществимости использования переменного тока в электродвигателях. На третьем курсе Тесла увлёкся азартными играми, проигрывая большие суммы денег в карты. В своих воспоминаниях Тесла писал, что им двигало «не только желание развлечься, но и неудачи в достижении намеченной цели».[13] Выигрыши он всегда раздавал проигравшим, за что вскоре прослыл чудаком. В конце концов он настолько сильно проигрался, что его матери пришлось взять в долг у своей приятельницы. С тех пор он никогда больше не играл в карты.

17 (29) апреля 1879 умер отец Николы.

Тесла устроился преподавателем в реальную гимназию в Госпиче, ту, в которой он учился. Работа в Госпиче его не устраивала. У семьи было мало денег, и только благодаря финансовой помощи от двух своих дядей, Петара и Павла Мендич, молодой Тесла смог в январе 1880 года уехать в Прагу, где поступил на философский факультет Пражского университета.

Он проучился всего один семестр и был вынужден искать работу.

Венгрия, Германия и Франция

До 1882 года Тесла работал инженером-электриком в Венгерской правительственной телеграфной компании в Будапеште, которая в то время занималась проведением телефонных линий и строительством центральной телефонной станции. В феврале 1882 года Тесла придумал как можно было бы использовать в электродвигателе явление, позже получившее название вращающегося магнитного поля.

Работа в телеграфной компании не давала Тесле осуществить свои замыслы по созданию электродвигателя переменного тока. В конце 1882 года он устроился в Континентальную компанию Эдисона (Continental Edison Company) в Париже. Одной из наиболее крупных работ компании было сооружение электростанции для железнодорожного вокзала в Страсбурге. В 1883 году Никола переселился в Страсбург, где сумел успешно решить ряд проблем и исправить ошибки, допущенные при строительстве электростанции. Одновременно он работал над изготовлением модели нового двигателя. Страсбургский чиновник заинтересовался деятельностью Теслы и даже помог ему показать работающий прототип нескольким предпринимателям, но никто из них не решился профинансировать дальнейшую работу изобретателя.

23-летний Никола Тесла

Весной 1884 года электростанция была закончена, и Тесла вернулся в Париж, ожидая от компании премии в размере 25 тыс. долларов. Попробовав получить причитающиеся ему премиальные, он понял, что этих денег ему не получить и, оскорблённый, уволился[13].

Один из первых биографов изобретателя Б. Н. Ржонсницкий[14] утверждает: «Первая мысль его была поехать в Петербург, так как в России в те годы были сделаны многие важные для развития электротехники открытия и изобретения. Имена Павла Николаевича Яблочкова, Дмитрия Александровича Лачинова, Владимира Николаевича Чиколева и других были хорошо известны электрикам всех стран, статьи их печатались в наиболее распространенных электротехнических журналах мира и, несомненно, были известны и Тесле»[13]. Но в последний момент один из администраторов Континентальной компании, Чарлз Бечлор (англ. Charles Batchelor), уговорил Николу вместо России отправиться в США. Бечлор написал рекомендательное письмо Эдисону, своему личному другу:

«Было бы непростительной ошибкой дать возможность уехать в Россию подобному таланту. Вы ещё будете мне благодарны, мистер Эдисон, за то, что я не пожалел нескольких часов для убеждения этого молодого человека отказаться от мысли ехать в Петербург. Я знаю двух великих людей — один из них вы, второй — этот молодой человек.»[13].

В биографиях Теслы других авторов о желании Теслы ехать в Россию ничего не говорится, а текст записки приводится лишь из одного (последнего) предложения. Впервые о записке упоминает первый крупный биограф Теслы Джон О’Нейл. Документально зафиксированного текста записки нет. Современный автор, доктор философии Марк Сейфер, полагает, что записки как таковой могло и не существовать.

Америка

Работа у Эдисона
Н. Тесла с «Теорией натуральной философии…» Руджера Бошковича на фоне катушки ВЧ трансформатора в своей лаборатори на Хаустон-стрит

6 июля 1884 года Тесла прибыл в Нью-Йорк. [15] Он устроился на работу в компанию Томаса Эдисона (Edison Machine Works) в качестве инженера по ремонту электродвигателей и генераторов постоянного тока.

Эдисон довольно холодно воспринимал новые идеи Теслы и всё более открыто высказывал неодобрение направлению личных изысканий изобретателя. Весной 1885 года Эдисон пообещал Тесле 50 тыс. долларов (по тем временам сумма, примерно эквивалентная 1 млн современных долларов[16]), если у него получится конструктивно улучшить электрические машины постоянного тока, придуманные Эдисоном. [17] Никола активно взялся за работу и вскоре представил 24 разновидности машины Эдисона, новый коммутатор и регулятор, значительно улучшающие эксплуатационные характеристики. Одобрив все усовершенствования, в ответ на вопрос о вознаграждении Эдисон отказал Тесле, заметив, что эмигрант пока плохо понимает американский юмор. Оскорблённый Тесла немедленно уволился.[18]

Лаборатория в Нью-Йорке

Проработав всего год в компании Эдисона, Тесла приобрёл известность в деловых кругах. Узнав о его увольнении, группа электротехников предложила Николе организовать свою компанию, связанную с вопросами электрического освещения. Проекты Теслы по использованию переменного тока их не воодушевили, и тогда они изменили первоначальное предложение, ограничившись лишь предложением разработать проект дуговой лампы для уличного освещения. Через год проект был готов. Вместо денег предприниматели предложили изобретателю часть акций компании, созданной для эксплуатации новой лампы. Такой вариант не устроил изобретателя, компания же в ответ постаралась избавиться от него, попытавшись оклеветать и опорочить Теслу [13].

С осени 1886 года и до весны молодой изобретатель вынужден был перебиваться на подсобных работах. Он занимался рытьём канав, «спал, где придётся, и ел, что найдёт». В этот период он подружился с находившемся в подобном же положении инженером Брауном, который смог уговорить нескольких своих знакомых оказать небольшую финансовую поддержку Тесле. В апреле 1887 года созданная на эти деньги «Тесла арк лайт компани» начала заниматься обустройством уличного освещения новыми дуговыми лампами. Вскоре перспективность компании была доказана большими заказами из многих городов США. Для самого изобретателя компания была лишь средством к достижению заветной цели [13].

Под офис своей компании в Нью-Йорке Тесла снял дом на Пятой авеню (англ. Fifth Avenue) неподалёку от здания, занимаемого компанией Эдисона. Между двумя компаниями развязалась острая конкурентная борьба, известная в Америке под названием «Война токов» (War of Currents).

В июле 1888 года известный американский промышленник Джордж Вестингауз выкупил у Теслы более 40 патентов, заплатив в среднем по 25 тысяч долларов за каждый. Вестингауз также пригласил изобретателя в роли консультанта на заводах в Питсбурге, где разрабатывались промышленные образцы машин переменного тока. Работа не приносила изобретателю удовлетворения, мешая появлению новых идей. Несмотря на уговоры Вестингауза, через год Тесла вернулся в свою лабораторию в Нью-Йорке.

Вскоре после возвращения из Питсбурга Никола Тесла съездил в Европу, где посетил Всемирную выставку 1889 года, проходившую в Париже; навестил свою мать и сестру Марицу [13].

В 1888—1895 годах Тесла занимался исследованиями магнитных полей и высоких частот в своей лаборатории. Эти годы были наиболее плодотворными: он получил множество патентов. Руководство Американского института электроинженеров (American Institute of Electrical Engineers) пригласило Теслу прочитать лекцию о своих работах. 20 мая 1892 года он выступил перед аудиторией, включавшей выдающихся электротехников того времени, и имел большой успех.

13 марта 1895 года в лаборатории на Пятой авеню случился пожар. Здание сгорело до основания, уничтожив самые последние достижения изобретателя — механический осциллятор, новый метод электрического освещения, новый метод беспроволочной передачи сообщений на далёкие расстояния и метод исследования природы электричества. Сам Тесла заявил, что по памяти может восстановить все свои открытия.

Финансовую помощь изобретателю оказала «Компания Ниагарских водопадов». Благодаря Эдварду Адамсу у Теслы появилось 100 000 долларов на обустройство новой лаборатории. Уже осенью исследования возобновились по новому адресу: Хаустон-стрит, 46. В конце 1896 года Тесла добился передачи радиосигнала на расстояние 30 миль (48 км.) [13].

Колорадо Спрингс

Никола Тесла в лаборатории в Колорадо-Спрингс. Начало 1900 годов

Согласно предположению Теслы, наибольшей интенсивности стоячие волны из Колорадо Спрингс достигали возле острова Амстердам в Индийском океане. Как видно по карте магнитного поля Земли в Колорадо, лаборатория Теслы располагалась в зоне наибольшей геомагнитной активности

В мае 1899 года по приглашению местной электрической компании Тесла переехал в курортный городок Колорадо Спрингс (англ. Colorado Springs) в штате Колорадо. Городок располагался на обширном плато на высоте 2000 м. Сильные грозы были нередки в этих местах [13].

В Колорадо Спрингс Тесла организовал небольшую лабораторию. Спонсором на этот раз был владелец отеля «Уолдорф-Астория», выделивший на исследования 30 000 долларов. Для изучения гроз Тесла сконструировал специальное устройство, представляющее собой трансформатор, один конец первичной обмотки которого был заземлён, а второй соединялся с металлическим шаром на выдвигающемся вверх стержне. Ко вторичной обмотке подключалось чувствительное самонастраивающееся устройство, соединённое с записывающим прибором. Это устройство позволило Николе Тесле изучать изменения потенциала Земли, в том числе и эффект стоячих электромагнитных волн, вызванный грозовыми разрядами в земной атмосфере (через пять с лишним десятилетий этот эффект был подробно исследован и позднее стал известен как «Резонанс Шумана»). Наблюдения навели изобретателя на мысль о возможности передачи электроэнергии без проводов на значительные расстояния.

Следующий эксперимент Тесла направил на исследование возможности самостоятельного создания стоячей электромагнитной волны. Кроме множества индукционных катушек и прочего оборудования он спроектировал «усиливающий передатчик». На огромное основание трансформатора были намотаны витки первичной обмотки. Вторичная обмотка соединялась с 60-метровой мачтой и заканчивалась медным шаром метрового диаметра. При пропускании через первичную катушку переменного тока в несколько тысяч вольт во вторичной катушке возникал ток с напряжением в несколько миллионов вольт и частотой до 150 тысяч герц.

При проведении эксперимента были зафиксированы грозоподобные разряды, исходящие от металлического шара. Длина некоторых разрядов достигала почти 4,5 метров, а гром был слышен на расстоянии до 24 км. Первый запуск эксперимента прервался из-за сгоревшего генератора на электростанции в Колорадо Спрингс, который был источником тока для первичной обмотки «усиливающего передатчика». Тесла вынужден был прекратить эксперименты и самостоятельно заниматься ремонтом вышедшего из строя генератора. Через неделю эксперимент был продолжен.

На основании эксперимента Тесла сделал вывод о том, что устройство позволило ему генерировать стоячие волны, которые сферически распространялись от передатчика, а затем с возрастающей интенсивностью сходились в диаметрально противоположной точке земного шара, где-то около островов Амстердам и Св. Павла в Индийском океане.

Свои заметки и наблюдения от опытов в лаборатории в Колорадо Спрингс Никола Тесла заносил в дневник, который позднее был опубликован под названием «Colorado Springs Notes, 1899—1900».

Осенью 1899 года Тесла вернулся в Нью-Йорк.

Проект «Уорденклиф»

В 60 км севернее Нью-Йорка на острове Лонг-Айленд Никола Тесла приобрёл участок земли, граничащий с владениями Чарльза Вардена. Участок площадью 0,8 км² находился на значительном удалении от поселений. Здесь Тесла планировал построить лабораторию и научный городок. По его заказу архитектором В. Гроу был разработан проект радиостанции — 47-метровой деревянной каркасной башни с медным шаром наверху. Сооружение подобной конструкции из дерева порождало множество сложностей: из-за массивного шара центр тяжести здания сместился вверх, лишая конструкцию устойчивости. С трудом удалось найти строительную компанию, взявшуюся за реализацию проекта. Строительство башни завершилось в 1902 году. Тесла поселился в небольшом коттедже неподалёку.

Изготовление необходимого оборудования затянулось, поскольку финансировавший его промышленник Джон Пирпонт Морган разорвал контракт после того, как узнал, что вместо практических целей по развитию электрического освещения Тесла планирует заниматься исследованиями беспроводной передачи электричества. Узнав о прекращении Морганом финансирования проектов изобретателя, другие промышленники также не захотели иметь с ним дела. Тесла вынужден был прекратить строительство, закрыть лабораторию и распустить штат сотрудников. Расплачиваясь с кредиторами, Тесла вынужден был продать земельный участок. Башня оказалась заброшенной и простояла до 1917 года, когда федеральные власти заподозрили, что немецкие шпионы используют её в своих целях. Недостроенный проект Теслы взорвали[19].

После «Уорденклифа»

После 1900 года Тесла получил множество других патентов на изобретения в различных областях техники (электрический счётчик, частотомер, ряд усовершенствований в радиоаппаратуре, паровых турбинах и пр.)

Летом 1914 года Сербия оказалась в центре событий, повлекших начало Первой мировой войны. Оставаясь в Америке, Тесла принимал участие в сборе средств для сербской армии. Тогда же он начинает задумываться о создании супероружия: «Придет время, когда какой-нибудь научный гений придумает машину, способную одним действием уничтожить одну или несколько армий.»[20]

В 1915 году в газетах писали, что Тесла был номинирован на Нобелевскую премию по физике. Одновременно был заявлен и Томас Эдисон. Изобретателям предлагалось разделить премию на двоих. По утверждениям некоторых источников, взаимная неприязнь изобретателей привела к тому, что оба отказались от неё, таким образом отвергнув любую возможность разделения премии.[21]. В действительности Эдисону в 1915 не предлагали премии, хотя и номинировали на нее, а Теслу впервые номинировали в 1937 году.[22]

18 мая 1917 года Тесле была вручена медаль Эдисона, хотя сам он решительно отказывался от её получения.

В 1917 году Тесла предложил принцип действия устройства для радиообнаружения подводных лодок. Он также выдвигал теорию об энергетическом поле Земли, которое называл «эфиром».

В 1917—1926 годах Никола Тесла работал в разных городах Америки. С лета 1917 до ноября 1918 года он работал на «Пайл Нэшнл» в Чикаго; в 1919—1922 годах был в Милуоки с Эллисом Чалмерсом; последние месяцы 1922 года прошли в Бостонской «Уолтем Уотч Компани», а в 1925—1926 годах в Филадельфии Тесла разрабатывал для «Бадд Компани» бензиновую турбину.

В 1934 году в журнале Scientific American была опубликована вызвавшая широкий резонанс в научных кругах статья Теслы, в которой он подробно рассмотрел пределы возможности получения сверхвысоких напряжений путем зарядки шарообразных емкостей статическим электричеством от трущихся ремней и высказал сомнение в том, что разряды этого электростатического генератора смогут помочь в исследованиях строения атомного ядра.

Смерть

Уже в преклонном возрасте Теслу сбила легковая машина, он получил перелом рёбер. Болезнь вызвала острое воспаление лёгких, перешедшее в хроническую форму. Тесла оказался прикован к постели.

В Европе началась война. Тесла глубоко переживал за свою родину, оказавшуюся в оккупации, неоднократно обращаясь с горячими призывами в защиту мира ко всем славянам (в 1943 году, уже после его смерти, первой гвардейской дивизии народно-освободительной армии Югославии за проявленное мужество и героизм было присвоено имя Николы Теслы).

1 января 1943 года Элеонора Рузвельт, супруга президента США, выразила пожелание навестить больного Теслу. Посол Сербии в США Сава Косанович (приходившийся племянником Тесле), посетил его 5 января и договорился о встрече. Он был последним, кто общался с Теслой [13].

Умер Тесла в ночь с 7 на 8 января 1943 года[23]. Тесла всегда требовал, чтобы ему никто не мешал, на дверях его гостиничного номера в Нью-Йорке даже висела специальная табличка. Тело было обнаружено горничной и директором отеля «Нью-Йоркер» лишь спустя 2 дня после смерти. 12 января тело кремировали, и урну с прахом установили на Фернклиффском кладбище в Нью-Йорке[24]. Позже она была перенесена в Музей Николы Теслы в Белграде.

В отеле ФБР провело обыск, изъяло все бумаги, связанные с научной деятельностью физика. Было заявлено, что его записи чисто философские и их нельзя реализовать.

Изобретения и научные работы

Переменный ток

С 1889 года Тесла приступил к исследованиям токов высокой частоты и высоких напряжений. Изобрёл первые образцы электромеханических генераторов ВЧ (в том числе индукторного типа) и высокочастотный трансформатор (трансформатор Теслы, 1891), создав тем самым предпосылки для развития новой отрасли электротехники — техники ВЧ.

В ходе исследований токов высокой частоты Тесла уделял внимание и вопросам безопасности. Экспериментируя на своём теле, он изучал влияние переменных токов различной частоты и силы на человеческий организм. Многие правила, впервые разработанные Теслой, вошли в современные основы техники безопасности при работе с ВЧ-токами. Он обнаружил, что при частоте тока свыше 700 периодов в секунду болевое воздействие на нервные окончания прекращает восприниматься. Электротехнические аппараты, разработанные Теслой для медицинских исследований, получили широкое распространение в мире.

Эксперименты с высокочастотными токами большого напряжения (до 2 млн вольт) привели изобретателя к открытию способа очистки загрязнённых поверхностей. Аналогичное воздействие токов на кожу показало, что таким образом возможно удалять мелкую сыпь, очищать поры и убивать микробы. Данный метод используется в современной электротерапии.

Теория полей

В 1888 году Тесла (независимо от Г. Феррариса и несколько ранее его) дал строгое научное описание сути явления вращающегося магнитного поля. В том же году Тесла получил свои основные патенты на изобретение многофазных электрических машин (в том числе асинхронного электродвигателя) и системы передачи электроэнергии посредством многофазного переменного тока. С использованием двухфазной системы, которую он считал наиболее экономичной, в США был пущен ряд промышленных электроустановок, в том числе Ниагарская ГЭС (1895), крупнейшая в те годы [13].

Радио

Тесла одним из первых запатентовал способ надёжного получения токов, которые могут быть использованы в радиосвязи. Патент U.S. Patent 447920 (англ.), выданный в США 10 марта 1891 года, описывал «Метод управления дуговыми лампами» («Method of Operating Arc-Lamps»), в котором генератор переменного тока производил высокочастотные (по меркам того времени) колебания тока порядка 10 000 Гц. Запатентованной инновацией стал метод подавления звука, производимого дуговой лампой под воздействием переменного или пульсирующего тока, для чего Тесла придумал использовать частоты, находящиеся за рамками восприятия человеческого слуха. По современной классификации генератор переменного тока работал в интервале очень низких радиочастот.

Тесла демонстрирует принципы радиосвязи, 1891 г.

В 1891 году на публичной лекции Тесла описал и продемонстрировал принципы радиосвязи. В 1893 году вплотную занялся вопросами беспроволочной связи и изобрёл мачтовую антенну.

Резонанс

Катушки Тесла до сих пор иногда используются именно для получения искусственных молний. В 1998 году инженер из Стенфорда Грег Лей продемонстрировал публике эффект «молнии по заказу», стоя в металлической клетке под гигантским контуром Тесла и управляя молниями с помощью металлической «волшебной палочки». Недавно он развернул кампанию по сбору средств на строительство ещё двух «башен Тесла» на юго-западе США. Проект обойдётся в 6 миллионов долларов. Однако укротитель молний надеется вернуть расходы, продав установку Федеральному управлению авиации. С помощью неё авиаторы смогут изучать, что происходит с самолётами, попавшими в грозу.

Увековечение памяти

В центре Загреба, столицы Хорватии, есть улица имени Николы Теслы и расположенный на ней памятник ему.

В честь 150 летия 2006 год в Сербии провозглашён годом Теслы. В Белграде (Сербия) аэропорт Сурчин теперь называется «Никола Тесла».

Также памятник ему установлен около здания Белградского Университета.

Тесла на деньгах

Сербские банкноты

Наследие

«Человек, опередивший время»?

Современное применение идей Теслы

Музей в Белграде

Музей Николы Тесла [6] расположен в центральной части Белграда.

Художественные фильмы

В фильме Джима Джармуша «Кофе и сигареты» один из эпизодов строится на демонстрации трансформатора Теслы. По сюжету, Джек Уайт, гитарист и вокалист группы «The White Stripes» рассказывает Мег Уайт, барабанщице группы о том, что земля является проводником акустического резонанса (теория электромагнитного резонанса — идея, которая занимала ум Теслы многие годы), а затем «Джек демонстрирует Мэг машину Теслы».

В фильме Кристофера Нолана «Престиж» (2006), снятому по одноимённой книге Кристофера Приста, роль Николы Теслы исполнил Дэвид Боуи. По сюжету, Тесла создаёт для одного из героев машину, позволяющую показывать невиданный трюк телепортации.

Личность Николы Теслы

Интересы

Странности

Он панически боялся микробов, постоянно мыл руки и в отелях требовал до 18 полотенец в день. Если во время обеда на стол садилась муха, заставлял официанта принести новый заказ. Поселялся в отеле только в том случае, если номер его апартаментов был кратен трём.
Фобии и навязчивые состояния сочетались у Теслы с поразительной энергией. Прогуливаясь по улице, он мог во внезапном порыве сделать сальто. Он часто гулял в парке и читал наизусть «Фауста» Гёте, и в эти моменты его осеняли блестящие технические идеи. С другой стороны, у него обнаруживался необъяснимый дар предвидения. Однажды, провожая друзей после вечеринки, он уговорил их не садиться в подходивший поезд и этим спас им жизнь — поезд действительно сошёл с рельсов, и многие пассажиры погибли или получили увечья…[25]

Эксцентричная натура Теслы стала причиной множества слухов. Сторонники теорий заговора считают, что ЦРУ засекретило большую часть его разработок и до сих пор скрывает их от мировой научной общественности. Опытам Теслы приписывали связь с проблемой Тунгусского метеорита, «эксперименту Филадельфия» — превращения большого военного корабля США со всей его командой в невидимый объект и т. п.

Отношения к людям

По оценке Ржосницкого, «Тесла по складу своего характера не мог и не умел работать в коллективе».

Тесла никогда не был женат. По его словам, невинность в значительной мере помогала его научным способностям[26]. Тем не менее, он пользовался большой популярностью среди женщин и многие были в него влюблены.

Философские взгляды Теслы

Мифы и легенды

Ореол, окружающий личность и открытия Теслы, способствовал распространению всевозможных утверждений, носящих, как правило, полумифический характер. Подобные утверждения не поддаются проверке по причине отсутствия документов, что не мешает, однако, приписывать Тесле прямое или косвенное отношение ко многим загадкам XX века.

Бумаги Теслы

Как только стало известно о смерти Теслы, спецотдел ФБР, занимавшийся хранением собственности иностранных граждан (Alien Property Custodian), выслал сотрудников, которые изъяли все бумаги, найденные ими в номере. ФБР подозревало, что ещё за несколько лет до смерти Тесла некоторые бумаги были выкрадены германской разведкой и могли быть использованы для создания немецких летающих тарелок[27]. Желая предотвратить повторения этого инцидента, ФБР засекретило все обнаруженные ими бумаги.

В книге[27] писателя Тима Шварца, упоминается, что в других отелях, где Тесла снимал номера, также оставались его личные вещи. Часть из них утеряны, более 12 ящиков с вещами были проданы для оплаты счетов Теслы. Также Тим Шварц уверяет, что в 1976 году четыре невзрачных коробки с бумагами были выставлены на аукционе неким Майклом Борнесом (Michael P. Bornes), книготорговцем из Манхеттена. Дейл Элфри (Dale Alfrey) приобрёл их за 25 долларов, не зная, что это за бумаги. Позже выяснилось, что это лабораторные журналы и бумаги Николы Теслы, в которых описывались враждебные инопланетные существа, способные контролировать человеческий мозг.

Многие читатели подвергли сомнению утверждения Тима Шварца, воспринимая книгу как попытку устроить сенсацию[28].

Филадельфийский эксперимент

Говорить о непосредственном участии Теслы в этом гипотетическом событии вряд ли возможно по причине несовпадения дат жизни Теслы и времени проведения предполагаемого эксперимента, поскольку сам Тесла умер ещё до его начала — 7 января 1943, в то время как предполагается, что эксперимент был проведён только 28 октября 1943 года.

Электромобиль Теслы

В 1931 году Никола Тесла продемонстрировал действующий прототип электромобиля, движущегося без каких-либо традиционных источников тока.

При поддержке компаний General Electric и Pierce-Arrow, он заменил традиционный двигатель сгорания у предоставленного ему нового автомобиля Pierce-Arrow на электродвигатель (80 л.с., 1800 об./мин). Из радиодеталей, купленных в обыкновенном магазине, Тесла собрал устройство размером 60x30x15 см, из которого торчали два стержня. Присоединив провода, идущие от устройства к контактам электродвигателя, Никола Тесла сел в автомобиль и поехал.

Лучевое оружие

Американское агентство DARPA в 1958 году якобы попыталось[29] создать легендарные «лучи смерти» Теслы в ходе проекта «Качели» (англ. Seesaw), который проводился в Ливерморской национальной лаборатории. В 1982 году проект был прерван в связи с рядом неудач и превышением бюджета[30].

Энергетическое оружие

Тунгусский метеорит

Гипотеза о связи Николы Теслы с Тунгусским метеоритом в России сравнительно новая. Её появление датируется концом XX — началом XXI века[31].

Согласно этой гипотезе, в день наблюдения Тунгусского феномена (30 июня 1908 года) Никола Тесла проводил опыт по передаче энергии «по воздуху». За несколько месяцев до взрыва Тесла утверждал, что сможет осветить дорогу к Северному полюсу экспедиции знаменитого путешественника Роберта Пири. Кроме того, сохранились записи в журнале библиотеки Конгресса США, что он спрашивал карты «наименее заселённых частей Сибири».

Примечания

Медаль Югославского общества «Никола Тесла», которой был награждён Б. Н. Ржонсницкий. 1960

  1. ученик Теслы Бернард Дж. Истлунд
  2. http://www.krugosvet.ru/articles/51/1005165/1005165a1.htm
  3. «Tesla, Nikola». Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite.
  4. Title of a biography by Robert Lomas (seen)
  5. Seifer, «Wizard: The Life and Times of Nikola Tesla», book synopsis
  6. http://news.suc.org/people/tesla/index.html
  7. Harnessing the Wheelwork of Nature: Tesla’s Science of Energy by Thomas Valone
  8. «Он был человеком необыкновенным. Он был славянским учёным, который изобрёл для человечества столько необходимых вещей, что, наверное, он является одним из самых больших учёных во всей мировой истории», — Александр Попович, министр культуры и экологии (Сербия) [1] [2]
  9. «Работы многих учёных устаревают уже во время их жизни из-за быстрого развития науки и технологий. Тесла был редким примером учёного, чьи работы живут в трёх веках. Он наперёд знал, как будет развиваться наука», — Бранко Ковачевич, декан электротехнического факультета Белградского университета (Сербия) [3] [4]
  10. Тесла — по-сербски и на многих славянских языках — плотник
  11. Dommermuth-Costa, Carol, Nikola Tesla: A Spark of Genius, pp. 11-12. 1994. ISBN
  12. Margaret Cheney, Robert Uth, and Jim Glenn, «Tesla, Master of Lightning». Barnes & Noble Publishing, 1999. ISBN 0760710058.
  13. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Ржонсницкий Б. Н. Никола Тесла. М.: «Молодая гвардия». 1959. — См. список литературы
  14. Первую статью о Н. Тесле Б. Н. Ржонсницкий опубликовал в 1956 году.
  15. «Master of Lightning» by Public Broadcasting Service. Website.
  16. $50 000 (1885 г.) = $1 082 008 (2006 г.) The Inflation Calculator (англ.)
  17. Cheney, Margaret [1979] (2001). Tesla: Man Out of Time. Simon and Schuster. ISBN 0743215362.
  18. «Tesla Says Edison was an Empiricist. Electrical Technician Declares Persistent Trials Attested Inventor’s Vigor. 'His Method Inefficient' A Little Theory Would Have Saved Him 90 % of Labor, Ex-Aide Asserts. Praises His Great Genius.», New York Times, October 19, 1931. «Nikola Tesla, one of the world’s outstanding electrical technicians, who came to America in 1884 to work with Thomas A. Edison, specifically in the designing of motors and generators, recounted yesterday some of …»
  19. U. S. Blows Up Tesla Radio Tower // The Electrical Experimenter, September, 1917, page 293. (англ.) — текст заметки 1917 года о сносе башни Тесла
  20. Запись в дневнике Теслы, цитата по Б. Ржонсницкому
  21. По материалам статьи en:Nikola_Tesla#_ref-56 со ссылкой на O’Neill, «Prodigal Genius» pp228-229
  22. Сойфер, Абсолютное оружие Америки
  23. http://www.pilot92-tesla.siteedit.ru/page1
  24. http://www.ntpo.com/invention/invention3/20.shtml
  25. Голубев. А. Повелитель молний // Алфавит. 09.02.2003
  26. Nikola Tesla. NNDB. Проверено 17 июня 2007.
  27. 1 2 Tim Swartz The Lost Journals of Nikola Tesla : Haarp — Chemtrails and Secret of Alternative 4(англ.) — 2000. ISBN 1892062135
  28. Читательские рецензии на книгу(англ.)
  29. http://www.mirf.ru/Articles/art716.htm
  30. Dr-Nikola-Tesla-aitrui (англ.)
  31. В статье «Тунгусский метеорит и время: 101-я гипотеза тайны века» временем появления этой гипотезы считается 1996 год (автором идеи называется предсказатель Манфред Димде), тогда как в статье [5] утверждается, что идея прозвучала в 2000 году в телепередаче Александра Гордона

Источники

Книги и журналы

Ю. В. Мазурин. Никола Тесла — славянский гений.
В. Абрамович. Метафизика и космология учёного Николы Теслы. (297 КБ)

Документальные фильмы

Интернет

Ссылки

См. также

Wikimedia Foundation. 2010.

dik.academic.ru

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *